Ličnost nastavnika i školski uspeh - istraživački rad
Vrsta: Diplomski | Broj strana: 47

Sadržaj
Uvod 3
TEORIJSKI DEO 5
1. LIČNOST NASTAVNIKA 5
1.1. Tip a) 8
1.2. Tip b) 9
1.3. Tip c) 10
1.4. Tip d) 10
1.5. Tip e) 11
2. RANIJA ISTRAŽIVANJA 13
3. ODNOS NASTAVNIK-UČENIK 16
3.1. Istorijski osvrt na odnos učenik-nastavnik 23
4. RAZLIČITI VASPITNI STILOVI NASTAVNIKA 24
4.2. Ravnodušno ponašanje nastavnika 25
4.3. Demokratsko ponašanje nastavnika 26
4.4. Nenasilna verbalna komunikacija 27
4.5. Nenasilna neverbalna komunikacija 28
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA 30
1. PROBLEM ISTRAŽIVANJA 30
2. PREDMET I ZNAČAJ ISTRAŽIVANJA 31
3. CILJ ISTRAŽIVANJA 31
4. ZADACI ISTRAŽIVANJA 31
5. HIPOTEZE 32
6. VARIJABLE ISTRAŽIVANJA 33
7. UZORAK 34
8. METODE, INSTRUMENTI I TEHNIKE PRIKUPLJANJA PODATAKA 34
9. TOK ISTRAŽIVANJA 35
ANALIZA REZULTATA I DISKUSIJA 36
1. PRIKAZ REZULTATA 36
ZAKLJUČAK 44
LITERATURA 46
PRILOZI 47
Uvod
Nastava, kao složena pedagoška pojava, odvija se u dinamičnom i energetskom polju međusobno isprepletenih interakcija između nastavnika i učenika u razredu. Proučavati nastavu znači upoznavati veze i odnose od kojih zavisi veća efikasnost nastave i uspešnost učenika.
Iz iskustva je poznato, a i rezultati istraživanja potvrđuju, da se nastavnik ne ponaša isto prema svim učenicima u razredu, te da sa svakim učenikom ne može na isti način uspostaviti odnos. Nastavnikovo ponašanje utiče na sliku, koju učenik stavara o njemu, te možemo pretpostaviti da u razredu postoji toliko slika o nastavniku koliko ima učenika. S obzirom na interaktivnu prirodu odnosa nastavnik-učenik teško je odrediti čije je ponašanje uzrok, a čije ponašanje, pogotovo u situaciji kada nastavnik nije adekvatno osposobljen za vođenje razreda i upravljanjem međuosobnim odnosima.
Nastavnik i učenik na osnovu međusobnog zapažanja zauzimaju stavove i time određuju svoja ponašanja. “Tačne percepcije i očekivanja nastavnika, u pogledu svakog pojedinog učenika, veoma su bitne za istinsku individualizaciju nastave” (Brophy i Good, 1974:74). Desi se da nastavnik prebrzo stvori sliku o pojedinom učeniku, a da ga prethodno nije upoznao, i zauzme stav, koji teško menja. Učenik, na osnovu svog zapažanja nastavnikovog ponašanja, stvara svoju sliku o nastavniku i zauzima stavove prema njemu. Za uspešnost zajedničkog rada i uspešnost nastave nije svejedno jesu li te slike, stavovi i očekivanja usklađeni ili nisu. Neadekvatna i iskrivljena percepcija nastavnika o pojedinom učeniku može ugroziti sliku, koju učenik ima o sebi, razoriti njegovo poverenje u vlastite snage, te ga demotivisati do te mere da se obeshrabri i izgubi volju za učenjem.
Učenik, koji percipira nastavnika kao osobu, koja od njega mnogo očekuje, razviće poverenje u svoje snage, biće motivisan da učini najbolje što nastavnik od njega traži, te će postaviti visoka očekivanja u učenju. Što su percepcije o svakom učeniku tačnije a stavovi prema njemu adekvatniji, veća je mogućnost da ponašanje nastavnika bude primerenije, a njihov međuosobni odnos uspešniji. Faktori, od kojih u većoj meri zavisi uspešnost odnosa nastavnik-učenik, su: “međusobno poznavanje, interesi, stavovi, vrednosti, inteligencija, socijalno poreklo, metode rada” (Bush, 1954, prema Bratanić, 1993:37).

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]